Septembra 2012. godine u Nari, prvoj prestonici Japana, održavao se Svetski kongres homeopatije. Ako se Kongres održava u nekoj udaljenoj zemlji koju još nisam posetio, obično nastojim da ostanem što duže, kako bih proputovao malo i upoznao se sa tradicijom, kulturom i načinom života te zemlje. Japan me je oduvek privlačio, čini mi se najviše zbog jednostavnosti života usled zen budizma koji se tamo praktikuje.
Moj prvi susret sa japanskom kulturom je bio kada sam čuo za najvećeg samuraja ikada ― Mijamota Musašija, koji je živeo u 16. veku.
Razmišljao sam tada, kakav je to ratnik bio kad nikada nije izgubio bitku. Naime, Musaši je poznat po tome što je prvi put ubio protivnika u borbi kada je imao samo trinaest godina, a poslednji put sa dvadeset devet, a u međuvremenu nije izgubio ni jednu jedinu borbu. Sa dvadeset devet godina se povukao, osnovao školu borilačkih veština i bavio se filosofijom. Njegova knjiga Knjiga pet prstenova, koja govori o taktici borilačkih veština, danas se koristi u zapadnom svetu kao jedna od osnovnih knjiga za razvijanje poslovnih strategija. Zapravo, u Americi su Musašijeve taktike borbe uzeli za osnov svog poslovanja, jer su smatrali da je uspeh Japana u poslu zasnovan upravo na toj knjizi.
Često sam se pitao kako to da je jedan veliki samuraj povremeno i bežao od borbe. Da li je on bio kukavica? Tako nešto ne doliči jednom samuraju, a pogotovo ne Musašiju. Međutim, ne radi se ovde o kukavičluku nego o dubokom shvatanju života i o velikoj mudrosti. Musaši kaže da u životu postoji ritam za sve. Ako smo u ritmu poraza, ni pod kojim okolnostima nećemo pobediti i tada borbu treba izbegavati. Sa druge strane, ako smo u ritmu pobede, koliko god nam se naša situacija činila lošom, ne možemo izgubiti.
Poenta je da se prepozna ritam, a to je moguće ako smo „uštimovani“ u ritam Univerzuma. Tada će nam biti jasno, odnosno osećaćemo svoj ritam i znaćemo šta nam je činiti. Ovo se naravno odnosi na sve stvari i situacije u životu. Ovo nam ujedno govori i da u životu ne možemo očekivati samo pobede, čak i kada smo sinhronizovani sa ritmom Univerzuma. Prirodno je da se dobro smenjuje lošim i obrnuto. Ono što je do nas, jeste da prepoznamo loš period kad naiđe, prihvatimo ga i živimo u skladu sa tim. Pri tome treba da budemo svesni da će i taj loš period proći i da će ga ponovo zameniti dobar.
JA ili ja, ko sam ja?
Peto poglavlje, Psihosinteza
Kjoto
